Mnogo je onih koji žele da pišu, ali se ne usuđuju, smatraju da nemaju talenta niti dovoljno znanja iz književnosti i jezika, i tako propuste da makar za prijatelje napišu nešto interesantno, dok je s druge strane previše onih koji pune knjižare knjigama koje lično ne bih kupio ni za dinar.

Mislim da svako treba da pokuša da piše ako želi, pa i ako ne ispadne dobro – može se popraviti, možete usput shvatiti da vam neki drugi žanr više leži – a može se i prosto sačuvati kao podsetnik da ste barem pokušali da nešto stvorite ako ništa drugo.

Daću neke korisne savete za one koji još nisu počeli, kao i za one koji već pišu ali žele da budu bolji, a ni onima koji su već sasvim dobri neće škoditi.

Kako početi?

Ako razmišljate da počnete da pišete, to uglavnom znači da već imate neku ideju. Ali šta s njom? Onaj savet “samo počnite” je kao kad vam neko, dok klizite u kliničku depresiju, kaže “Samo se pokrenite”.

Moj savet: “Kada osetite da vam je na pamet palo nešto interesantno – ne čekajte, počnite”. “Samo počnite” zvuči kao da u bilo kom momentu možete početi, a nije baš tako. Ako imate želju da pišete, doći će vam na um nešto što će delovati kao rečenica iz neke priče. TAD samo počnite.

Šta i kako dalje?

Zabeležili ste nešto, možda ste čak ispisali nekoliko strana, ali treba sada završiti započeto. Tu krećete u posao koji traje 24 sata dnevno ali se ne radi sve vreme na nivou svesnog, mozak nekad radi bez vas i ne znate kada će krenuti tok misli koji će se na nekin način povezati sa onim što ste prvobitno zapisali. To može doći dok gledate film, razgovarate sa nekim, gledate kroz prozor, čitate, gledate Vesti, u gradskom prevozu… Može se desiti da bukvalno čujete rečenicu koju možete nadograditi, a može vam mašta ispričati zamišljenu priču o čoveku koji vas u autobusu uporno gura svojom torbetinom – šta je u prokletoj torbetini? Zalihe namirnica? Brine ga moguća nestašica pa od brige ne razmišlja da li nekom smeta njegova glupa torba puna flaša suncokretovog ulja i konzervi mesnog nareska kupljenog na akciji?

Nabavite beležnicu, ne možete svuda sa sobom nositi laptop. Beležnicu možete prisloniti na leđa čoveku s torbomi i zapisati par rečenica.

Čitajte, gledajte, slušajte

Što više čitate, više ideja razvijate, rečnik vam postaje bogatiji pa se lakše izražavate, upoznajete različite stilove i žanrove što vam pomaže da pronađete svoj “teren”. Beležite zanimljive misli iz knjiga, možete ih citirati i razvijati u svojim delima. 

Gledajte filmove, meni se mnogo puta desilo da me radnja filma iznervira jer je stereotipna pa mi se u glavi posloži potpuno nova priča od iste polazne tačke koja je iskorišćena u filmu. 

Slušajte ljude, čujte različita mišljenja i uglove gledanja, i vežbajte da hodate u tuđim cipelama – to nije koisno samo za stvaranje književnih likova nego i za razvijanje empatije, što pomaže da budete i bolji pisac.

Pomoć prijatelja

Ne možete uvek biti sigurni da ste objektivni u vezi sa svojim pisanjem Neka nekoliko prijatelja ili poznanika pročita i prenese vam utiske. Možda ćete se iznenaditi kad u vašem delu pronađu mnogo više nego što ste isprva mislili da ste ugradili.