Koliko su elektronske knjige popularne u Srbiji
Svet se vremenom menja u svakom pogledu, a tehnologija poslednjih par decenija galopira – godinama imate televizor sa katodnom cevi, odjednom je to starudija, svi imaju plazma televizore, nabavite i vi jedan, taman se naviknete na promenu kad ono plazma televizori više nisu popularni, čak se više ne proizvode, svi kupuju LCD televizore! I sad pitam ja vas, imate li već pametni televizor? Ako nemate, šta ćekate! Šalim se, ne mislim da ga morate imati, samo ukazujem na galopirajući razvoj tehnologije (zamislite kako bi naši preci reagovali kada bi videli sajtove poput https://www.bonuskod.rs/ ili pozive preko Skajpa!), ali vi i dalje možete koristiti televizor sa katodnom cevi ako još radi, a možete i čitati štampane knjige iako postoje manje glomazne elektronske.
E sad, kad smo kod elektronskih knjiga, koliko se one koriste u Srbiji? Ja lično poznajem daleko više ljudi koji čitaju štampane knjige, elektronske samo ako je nužno, a tek par njih ima kindl.
Kako i koliko su e-knjige prihvaćene u Srbiji (i svetu)?
Za sada je utisak da su ljudi svih starosnih dobi uveliko prihvatili internet i elektronsku komunikaciju, ali da je, kada su u pitanju knjige u elektronskom obliku, ljudima teže da papir zamene ekranom te da prihvatanje e-knjiga ide sporije.
To nije slučaj samo u Srbiji, pa ne možemo reći kako su eto u svetu svi već prešli na e-knjige ali se samo mi sentimentalno držimo gomile papira. Na primer, u SAD-u su e-knjige prilično popularne, a ipak istraživanje Statiste kaže da je 45 % stanovništva kupilo štampanu knjigu, dok je onih koji su kupili e-knjigu 23 %. Da ne navodimo sada procente za druge zemlje, ali više ljudi je u 2021. godini kupilo štampanu knjigu i u Kini, Velikoj Britaniji, Australiji, Južnoj Koreji, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj i Indiji.
Za Srbiju nemamo istraživanje, ali sigurno nismo baš mi u značajnom procentu knjiški digitalizovani.
Da li se upotreba e-knjiga u Srbiji ipak povećava?
Iako sporo, da, upotreba elektronskih knjiga se uvećava, inače se izdavači i knjižare ne bi trudili da čitaocima nude i elektronska izdanja. Za rast popularnosti e-knjiga je najzaslužnija mlađa populacija koja je rasla uz ekrane pa im nije toliko teško i da sa ekrana čitaju knjige kao nama kojima tokom školovanja nisu svima bili pristupačni ni računari, pristojan internet još manje, a kamo li elekrtonske knjige. I mada ne bežimo svi od njih, poznajem ljude koji radije ne bi uopšte pročitali knjigu koju žele ako bi mogli da je nađu samo u elektronskom obliku, jednino ako im je nešto neophodno za obrazovanje ili posao i postoji samo elektronska forma, onda će se “pomučiti” stalno razmišljajući kako bi bilo mnogo bolje da se sve to odštampa na papiru.
No ima i onih koji su oduševljeni novim načinom čitanja iako su odrasli na štampanim knjigama. Jedna prijateljica je nedavno kupila Kindl; barem pola sata je pričala o tome koliko je oduševljena i kako sada mnogo više čita. Ali ne poznajem mnogo takvih u Srbiji.
Pretpostavlja se da će otpor prema elektronskim knjigama koji mnogi imaju biti sve manji, a da ga kod generacija koje tek stasavaju neće ni biti. Još nismo blizu tom momentu, ali može se očekivati. S tim u vezi mnoge brine sledeće:
Da li će štampane knjige nestati?
Sve bolji uređaji za čitanje elektronskih knjiga, i digitalizacija uopšte, svakako će uticati na štampane knjige, ali u kojoj meri – teško je predvideti. Problem da se napravi neko validno predviđanje predstavlja to što popularnost e-knjiga niti konstantno raste niti konstantno pada, varira i menja se, a nisu u upotrebi dovoljno dugo da bi se kreirao neki obrazac. Ipak, prilično sam siguran da štampane knjige neće nestati, ali koliki “udeo u vlasti” će preuzeti e-knjige – još dugo nećemo zasigurno znati.