Najpre, istorija je učiteljica života. Zatim, postoji neka vrsta unutrašnje potrebe da znate gde živite, šta se tu dešavalo, ko su vam preci. A onda, ne želite da vam neko priča nešto o vašoj zemlji a da vi ne znate ništa o tome pa da samo klimate glavom jer nemate na osnovu čega da posumnjate u bilo šta iako čovek možda priča gluposti. I poslednje, ali jednako važno – naša istorija je bogata i zanimljiva. 

Učiteljica života

Historia est magistra vitae, reče davno Ciceron, a ovaj njegov citat vam utuve u glavu čim se sretnete s istorijom i ponavljaju vam ga godinama. Svako ga pamti i svi će znati da vam kažu šta znači, ali koliko njih ZAISTA razume? Jasno je svima da ako iz istorije znamo da je nešto bilo loše i shvatimo zašto, potrudićemo se da ne pogrešimo ponovo i tako graditi bolju budućnost. Pa zašto onda u Srbiji postoje glasni fašisti, rasisti, neonacisti ako smo iz istorije svoje zemlje učili da je i naš narod smatran za nižu rasu, i da je to sa boljim i gorim narodima em neutemeljeno em tempirana bomba? Zašto neki samouvereno žongliraju takvim bombama kad i iz skorije istorije znamo gde to vodi? Zato što izgleda nisu zaista razumeli učiteljicu.

Važno je znati ko smo i odakle smo

Istorija zemlje u kojoj živimo je deo našeg identiteta. Mi nismo jednike koje nemaju veze sa sunarodnicima ni sa teritorijom na kojoj žive. Ovde su se dešavale stvari koje su nas delom formirale kao ličnosti; što više znamo o njima, bićemo bolje ličnosti. Ako su se moji preci borili protiv bilo kakve nepravde, osetiću i ja potrebu da se suprotstavim; ako nisu, želeću da postupim bolje. Nažalost, neki su previše ponosni na zasluge predaka a sami ne čine ništa dobro, drugi brane one koji su dokazano postupali loše da bi opravdali pretke ili svoju sklonost ka lošem koja se ko zna kako izgradila, dok treći osporavaju važne zasluge predaka samo zato što nije baš sve bilo savršeno. 

Ako naučimo da svojoj istoriji pristupimo objektivno i kažemo “ovo je bilo dobro, služi nam na čast; ovo je bilo loše, treba hrabro i pošteno to priznati i nikad ne napraviti ništa slično; o ovome, iskreno, ne znamo dovoljno”, tada ćemo tačno znati ko smo i šta smo, i nećemo imati potrebu da se poredimo sa drugim narodima da bismo nešto sebi i drugima dokazali.

Problem kvazi-istorijskih teorija

Istorija Srba pre Nemanjića se skriva, Srbi su mnogo stariji narod nego što su nas učili, Aleksandar Makedonski se prezivao na -ić i bio Srbin, sva imena Hristovih apostola su srpska… ne bih dalje. Ako dobro upoznate istoriju svoje zemlje i naroda, moći ćete da osporite “argumente” onih koji vam pričaju ovakve stvari, mada ne i da ih pobedite jer neće dozvoliti da prvo ustanovite šta u nauci predstavlja dokaz, šta mogući dokaz, a šta je prosto fantazija – pljunuće na celu nauku. Ne preporučujem duge debate, ali je važno da imate znanje da vas ne bi povukli za sobom.